Порески третман ефеката валутне клаузуле, према мишљењу Министарства финансија

Порески третман ефеката валутне клаузуле, према мишљењу Министарства финансија

  

Након скоро три године од како се поставило ово питање, Министарство финансија је недавно заузело став да ефекти уговорене валутне клаузуле не представљају измену пореске основице, у смилсу члана 21. Закона о ПДВ.

  

Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-1292/2007-04, од 21.11.2007. године објављено је у РП, бр. 24/07, као и наш коментар, а у наставку цитирамо најзначајнији део:

  

У складу са наведеним законским и подзаконским одредбама, када обвезник ПДВ - испоручилац добара, односно пружалац услуга, уговори вредност промета добара, односно услуга, у страној валути, а плаћање те вредности се врши у домаћој валути - динарима, обрачунавање вредности у динарима врши се применом средњег курса централне банке који важи на дан настанка пореске обавезе. Ако се курс стране валуте на дан уговарања разликује од курса стране валте на дан плаћања, приход који се оствари по том основу не доводи до обавезе измсне пореске основице у смислу одредаба члана 21. Закона, с обзиром да се тако остварени приход не сматра делом накнаде за промет добара односно услуга, већ се ради о приходу оствареном по основу заштите одређеног потраживања валутном клаузулом. Такође, измена пореске основице не врши се ни у случају оствареног расхода по основу уговорене валутне клаузуле.

    

На основу цитираног мишљења истичемо најзначајније.

 

Прво, према цитираном мишљењу, пореска основица за обрачун ПДВ у случају промета добара и услуга са уговореном валутном клаузулом утврђује се применом средњег курса НБС на дан настанка пореске обавезе. Ако у периоду од момента настанка пореске обавезе до момента плаћања настане промена курса стране валуте, која доводи до промене динарског износа који је стварно наплаћен у односу на динарски износ пореске основице која је утврђена на дан настанка пореске обавезе, таква промена не доводи до измене пореске основице, у смислу члана 21. Закона о ПДВ.

    

Друго, полазећи од тога да је мишљење Министарства финансија засновано на начину књижења тј. чињеници да ефекти од уговореног инструмента заштите од ризика не представљају приход или расход од продаје добара и услуга, већ приходе и расходе остварене по основу заштите одређеног потраживања, произилази да у свим случајевима када је уговорен било који инструмент заштите потраживања, део накнаде који се наплаћује по основу насталих ефеката од уговореног инструмента потраживања не утиче на измену пореске основице.

    

Треће, према цитираном мишљењу произилази да, увек када обвезник ПДВ уговори вредност промета у накнади која је изражена у страној валути, обрачунавање вредности у динарима врши се применом средњег курса НБС на дан настанка пореске обавезе. То значи да се пореска основица утврђује применом средњег курса НБС, чак и у случају када је између две стране уговорена валутна клаузула која подразумева плаћање према уговореном курсу који је већи од средњег курса НБС (нпр. продајни курс пословне банке).

    

Четврто, према цитираном мишљењу, у случају уговорене валутне клаузуле пореска основица се утврђује према средњем курсу на дан настанка пореске обавезе, што значи да обавеза за ПДВ утврђена на дан наплате аванса остаје непромењена. У складу са тим, у коначном рачуну прерачун према средњем курсу НБС на дан промета треба извшити само за део накнаде који није авансно наплаћен. Пореска основица и обавеза за ПДВ по основу авансно наплаћене накнаде раније је утврђена и она остаје непромењена независно од промене курса стране валуте од датума авансног плаћања до датума промета добара и услуга. Начин на који је могуће исказати податке у коначном рачуну, а да буду испуњени захтеви и члана 22. Закона о ПДВ, као и одредаба Правилника о рачунима приказам је у РП, бр. 24/07, стр. 7.

 


АРХИВА ВЕСТИ

ereste