Порески третман тзв. префактурисања трошкова

Министарство финансија потврдило је ставове наведене у Рачуноводственој пракси , у броју 1/08, о пореском третману префактурисања трошкова у случају када између лица нема промета добара и услуга.

 

Подсећамо претплатнике на то да је у РП, бр. 1/08, стр. 119, објављен напис у којем је објашњено да је за опредељивање пореског третмана префактурисаног износа основно питање да ли између лица које врши префактурисање и лица коме се врши префактурисање постоји промет добара и услуга, који је основ за префактурисање споредних трошкова. Уколико постоји промет добара и услуга који представља основ за префактуирсање одређених новчаних износа, порески третман префактурисаних износа опредељује се у односу на конкретан промет добара и услуга. На пример, када закуподавац префактурише споредне трошкове у вези са предметом закупа (струју, трелефон, комуналне услуге и друге трошкове), дужан је да на укупан износ обрачуна ПДВ по општој стопи од 18%, јер укупан износ који се наплаћује од закупца представља јединствену пореску основицу.

  

Међутим, уколико између двају лица не постоји промет добара и услуга, сам чин префактурисања трошкова није предмет опорезивања ПДВ.

 

Дакле, када се говори о пореском третману тзв. префактурисања трошкова, са аспекта Закона о ПДВ, постоји суштинска разлика између два случаја:

 

  - префактурисање трошкова када између обвезника постоји промет добара и услуга;

  - префактурисање трошкова када између обвезника нема промета добара и услуга.

 

У поменутом напису, као типични примери, наведени су случајеви префактурисања трошкова струје, воде и др. који врши холдинг компанија својим повезаним предузећима. Рачун за наведене трошкове гласи на холдинг компанију. Холдинг компанија плаћа рачуне непосредно добављачима, а накнадно наплаћује сразмерни део трошкова од својих повезаних лица на основу обрачуна заједничких трошкова.

 

У овој ситуацији обвезник ПДВ на којег гласи рачун нема право на одбитак претходног пореза у целини, већ може да одбије само припадајући део који се односи на њега. Са друге стране, када обвезник изврши префактурисање трошкова својим повезаним или другим лицима, није дужан да обрачуна ПДВ, јер сам чин префактурисања не представља промет. У складу са тим, лица којима је извршено префактурисање трошкова не могу да остваре право на одбитак претходног пореза, због тога што не поседују рачун издат од стране обвезника ПДВ који је извршио промет. Лице које врши префактурисање не треба да издаје рачун, у смислу члана 42. Закона о ПДВ, већ други документ који нема картактер рачуна.

 

Мишљење Министарства финансија биће објављено у наредном броју РП 9/08, који је у припреми.

  

Као други пример префактурисања трошкова када између лица нема промета у напису из РП 1/08 наведен је случај трошкова премије осигурања. У пракси је чест случај да нпр. матично правно лице које има зависна правна лица, закључи са осигуравајућим друштвом уговор о осигурању којим се обухвата имовина свих правних лица (матичног и зависних). Дакле, у циљу обезбеђивања повољније премије осигурања, матично правно лице је уговарач осигурања за сва правна лица, што значи да се једном полисом обухвата имовина свих правних лица. При том, матично правно лице наплаћује сразмерни део трошкова од својих повезаних правних лица.

 

Наплата стварних трошкова осигурања од стране холдинг компаније не представља промет услуге, што значи да наплата стварних трошкова представља финансијску трансакцију која није предмет опорезивања ПДВ.

 

Мишљење Министарства финансија о овом случају објављено је у РП, бр. 8/08, стр. 127.


АРХИВА ВЕСТИ

ereste